AI iz Srbije skraćuje birokratiju i ubrzava B2B

Priprema zahteva za britansku vizu je decenijama bila sinonim za skupe konsultacije, gomilu formulara i nervozu oko „da li sam nešto propustio“. Ono što mnogi propuštaju je šira slika: ista ta vrsta birokratije usporava i poslovanje—od slanja radnika na montaže u inostranstvo do zatvaranja ugovora koji zavise od putovanja, obuka i audita.

Zato mi je priča o domaćem rešenju Immigrationist zanimljiva ne samo kao „startup vest“, već kao model kako AI razvijen u Srbiji rešava realne regulatorne procese. Tim oko Milovana Vesnića pokazuje nešto vrlo praktično: kada AI preuzme repetitivne korake, a stručnjak zadrži odgovornost i kontrolu, dobijate brži proces, manje grešaka i predvidljiviju isporuku.

Ovo direktno pripada serijalu „Kako veštačka inteligencija transformiše proizvodnju i industriju u Srbiji“—jer industrija ne gubi novac samo na mašinama koje stoje. Gubi ga i na papirima koji stoje.

Zašto je vizni proces dobar primer za industriju (i B2B)

Vizni režim je ‘case study’ za svaku administraciju koja nije digitalno sazrela. Britanska viza je visoko standardizovana, ali se i dalje oslanja na manualni rad, grananje pitanja i dokumentaciju koja često zbunjuje korisnike. To je isti obrazac koji viđam u industrijskim firmama kada rade:

• onboarding dobavljača i proveru usklađenosti
• pripremu tender dokumentacije
• eksportne papire (sertifikati, deklaracije, prateća dokumenta)
• interne procedure kvaliteta i bezbednosti

U svim tim procesima postoji zajednička boljka: puno podataka, puno pravila, i mnogo prostora za grešku. AI se tu ne koristi da „zameni ljude“, nego da skrati put od inputa do ispravnog outputa.

Kod Immigrationist-a je ključna poenta jasna: sistem ne pokušava da izbaci pravnike iz priče, već da im promeni ulogu. AI radi prikupljanje, objašnjavanje i pre-popunjavanje, dok licencirani stručnjak vrši završnu kontrolu u skladu sa britanskim propisima.

To je obrazac koji proizvodne firme u Srbiji mogu direktno da preslikaju: AI kao operativni asistent, čovek kao odgovorno lice.

Kako izgleda “AI + stručni nadzor” u praksi

Najbrža dobit dolazi iz standardizacije i automatizacije koraka koji su predvidljivi. U priči o britanskim vizama, tim navodi konkretan rezultat: priprema standardne turističke vize se skraćuje sa prosečnih 20 sati na oko 2 sata.

To nije magija. To je posledica tri stvari:

1) AI koji vodi korisnika kroz grananje pitanja

Vizne aplikacije nisu duge zato što su „teške“, već zato što se menjaju u hodu: jedan odgovor otvara novi set pitanja. AI je dobar u tome da:

• vodi korisnika kroz logiku forme
• objasni šta se zapravo traži (ljudskim jezikom)
• prepozna nekonzistentnosti u odgovorima

U industriji, isti princip važi za recimo ISO procedure, CAPA izveštaje, ili naručivanje rezervnih delova: jedan pogrešan izbor u formi povlači 10 pogrešnih koraka dalje.

2) Trening na kombinaciji prakse i javnih pravila

Rešenje je trenirano na anonimiziranim podacima iz prakse i javno dostupnim dokumentima regulatora (npr. smernice). To je važna lekcija za domaće kompanije:

• najvredniji podaci su često već u firmi (tiketi, mejlovi, uputstva, zapisnici)
• drugi deo je u javnim pravilnicima/standardima

U proizvodnji, to može da bude kombinacija: interne radne instrukcije + standardi kvaliteta + istorija reklamacija.

3) Obavezna završna validacija (compliance-by-design)

Kod imigracionog saveta, regulativa je stroga, pa finalni dokument ide na proveru advokatu i korisniku. Ovo nije „kočnica“; ovo je mehanizam poverenja.

U industrijskim AI projektima, isto pravilo povećava šanse za uspeh:

• AI predlaže, popunjava, klasifikuje
• stručnjak odobrava i potpisuje
• sistem čuva trag ko je šta uradio (audit trail)

Ako želite AI u proizvodnji i industriji, bezbednost i sledljivost nisu luksuz. To su uslovi.

Šta ovaj model znači za srpsku industriju: manje frikcije, brži izvoz

Najveća vrednost AI u industriji često nije u robotici, nego u smanjenju frikcije. Kad firma iz Srbije radi sa zapadnim partnerima, najskuplje greške su:

• kašnjenje zbog pogrešne dokumentacije
• nedovoljno jasna B2B komunikacija (mejlovi, specifikacije, izveštaji)
• spor onboarding ili vendor approval
• loše pripremljeni compliance odgovori

U tom smislu, vizni proces je odlična analogija: sve je definisano pravilima, ali izvedba je spora jer je “ručnim putem”.

Evo tri industrijska scenarija gde se ovaj obrazac direktno primenjuje:

AI asistent za izvoznu dokumentaciju

Zamislite da AI vodi komercijalistu kroz set pitanja i automatski sastavlja nacrt:

• fakture i packing liste
• izjave o poreklu
• prateću dokumentaciju za carinu

Uz ljudsku kontrolu pre slanja, firma dobija bržu isporuku i manje povratnih korekcija.

AI za interne procedure i audit spremnost

U mnogim fabrikama, audit panika kreće kad se traži dokaz: „pokažite proceduru“ ili „pokažite evidenciju obuke“. AI koji pretražuje interne dokumente i predlaže odgovore (uz kontrolu QA tima) štedi sate.

AI za B2B komunikaciju sa partnerima

Ako je vaša fabrika dobavljač nemačkoj ili britanskoj firmi, brzina i preciznost komunikacije je valuta. AI može da:

• pripremi nacrt odgovora na upite
• standardizuje terminologiju
• generiše rezime sastanka i action items

Rezultat je isti kao kod viza: manje stresa, manje grešaka, više predvidljivosti.

B2B i B2C model: važna lekcija o skaliranju

Immigrationist ima jasnu podelu:

• B2B (advokatske kancelarije, agenti, univerziteti): pretplata po broju procesuiranih aplikacija
• B2C: cena kreće od 99 funti za posetilačku vizu (u zavisnosti od kompleksnosti)

Za industriju u Srbiji, B2B logika je često realnija: AI rešenja najlakše prolaze kada su „ugrađena“ u postojeće tokove rada i kada se naplaćuju prema obimu.

Ako prodajete AI industrijskim firmama, moja preporuka je jednostavna: cenite po transakciji ili po procesu, ne po „AI funkciji“. Ljude ne zanima model. Zanimaju ih:

• koliko sati se uštedi
• koliko grešaka se smanji
• koliko brže se dobija rezultat

Kod viza je to vrlo merljivo: 20 sati → 2 sata.

Najvažnija tema koju svi potcenjuju: regulativa i poverenje

AI projekti u regulisanim industrijama propadaju kad poverenje ostane „za kasnije“. Ova priča iz Srbije pokazuje zreliji pristup: regulativa je core zahtev, ne dodatak.

Ako radite AI u proizvodnji (posebno u automobilskoj, farmaceutskoj, prehrambenoj industriji), postavite ova pitanja pre pilot projekta:

1. Ko je odgovoran za finalnu odluku?
2. Kako se čuva audit trail (ko je odobrio, kada, na osnovu čega)?
3. Koji podaci su poverljivi i gde se obrađuju (lokacija servera, pristupi)?
4. Kako se model ažurira kad se standard/procedura promeni?

U tekstu se pominje i realan problem: rad sa poverljivim podacima i transfer između država. Industrija u Srbiji ima isti izazov kad radi sa EU i UK partnerima—posebno kad su u pitanju tehnička dokumentacija, nacrti, ili podaci o zaposlenima.

Brz “starter plan” za fabrike koje žele AI bez haosa

Najbolji način da krenete je da izaberete jedan proces koji je spor, ponavljajući i merljiv. Evo plana od 4 koraka koji se često pokaže kao najčistiji put:

1. Izaberite proces od 2–4 nedelje trajanja (npr. priprema izvoznih papira ili odgovor na tender upit).
2. Popišite ulaze i izlaze: koji dokumenti ulaze, šta mora da izađe, ko potpisuje.
3. Uvedite AI samo kao nacrt generator (AI piše, čovek odobrava).
4. Merite pre/posle: vreme ciklusa, broj korekcija, broj eskalacija.

Ako ne možete da izmerite dobit, teško ćete opravdati širenje.

Šta dalje: od viznog režima do “papirne proizvodnje”

AI rešenje iz Srbije koje ubrzava vizni proces je dobar signal: domaći timovi umeju da grade proizvode za tržišta sa teškom regulativom i visokim očekivanjima. To je ista disciplina koja je potrebna da bi AI ušao dublje u industriju—u kvalitet, logistiku, izveštavanje, i B2B komunikaciju.

Ako vodite proizvodnu firmu ili industrijski servis u Srbiji, pitanje za 2026. nije „da li AI ima smisla“. Pitanje je: koji vaš proces je najbliži viznoj aplikaciji—standardizovan, ali sporo rađen—i koliko vas to košta svakog meseca?

Ako želite, mogu da pomognem da mapirate 2–3 najbolja kandidata za AI automatizaciju u vašoj organizaciji (od dokumentacije do kontrole kvaliteta) i da definišemo pilot koji daje merljiv rezultat za 30 dana.